Wolfiana

Dojenje – prirodna stvar ili psiho-fizički izazov?

Ranije smo pisali o uticaju čitanja na kognitivni razvoj deteta, ali sad ću se osvrnuti na još nešto što utiče na njega i to od prvog dana rođenja – dojenje.

Ovaj tekst će biti moja oda dojenju i svakoj ženi koja doji jer smatram da ne postoji veći izazov na samom početku majčinstva. Zbog dojenja, svaka žena treba da bude ponosna na sebe jer je svesno odlučila da ne spava, da se ne odvaja od bebe duže od 3h, da pazi šta jede, da se psihički izbori sa potencijalnim problemima. Ima još nekoliko izazova koje ću detaljno izneti, najviše iz svog iskustva.

Jedna od najdivnijih i najprirodnijih stvari nakon porođaja je dojenje. Najdivnija, jer vaša beba napreduje isključivo zahvaljujući vama. Najprirodnija, jer je glavna funkcija ženskih grudi upravo dojenje. Međutim, to najprirodnije sve češće se pretvara u najteže i zbog toga je poslednjih godina primetan pad dojenih beba.

Kako to kad je dojenje najprirodnija stvar na svetu i može da doji bilo ko?

Iako bi to trebalo da bude najzdravija i najjednostavnija prva hrana za naše bebe, sve više mama se opredeljuje za dohranu. Da li su zbog toga lošije od nas koje dojimo? Ne. Jer smatram da je u današnje vreme zapravo mnogo teže dojiti nego kad su naše mame i bake to radile. U ovom trenutku imam kod kuće bebu od tri i po meseca, koju uspešno dojim, ali sve ovo što ću napisati – lično sam prošla. Dvaput.

Krenimo od početka:

Verovatno znate da kad vas nešto tišti, kad ste fokusirani na neki problem, taj problem uglavnom krene da raste i deluje strašniji nego što jeste. Upravo je tako i sa dojenjem u današnje vreme.

Dojenje je prirodno, svaka žena odmah može da počne sa dojenjem. Ne.

Ako ne idete u školu roditeljstva, najčešće je prvi kontakt sa dojenjem nakon porođaja, još u porodilištu. Pucate od adrenalina i sreće kad vidite bebu, zatim od umora (jer svaki porođaj iscrpi organizam), a sigurno ste čuli da bi trebalo već u porodilištu, i to vrlo brzo nakon porođaja, da počnete da dojite bebu. Ne znate ni šta vas je snašlo, a već uzimate bebu i prinosite je sebi u nadi da će beba odmah da sisa i da će to da krene glatko. Neće. Nikome ne krene baš tako lako. Beba će instinktivno krenuti ka vašoj dojci, ali neće uspeti sama, moramo da joj pomognemo. I tu dolazimo do prvog izazova – kako da postavite bebu pravilno, kako da svoju bradavicu pravilno ubacite u njena ustašca, kako da… I retko kad ima ko da vam kaže, a kamoli pokaže. Porađala sam se u dva različita porodilišta, i u oba su bile sestre koje su me pitale da li znam šta treba da radim, prvi put nisam ništa znala (preskočila sam ta predavanja u školi roditeljstva, nažalost), babica je nekako na brzinu uzela bebu, nabacila je na moju bradavicu i otišla. Bukvalno. Tad sam imala sreće da je sa mnom u sobi bila mama koja se treći put porodila i zapravo mi je ona dala par saveta koje sam posle uobličila:

  • Pritisnite kažiprstom i srednjim prstom oko areole i što veći deo bradavice stavite bebi u usta, polako i nežno. U suprotnom, beba će sisati skoro u prazno, bespotrebno vlažeći vaše bradavice što za vas znači bolne bradavice (tzv. ragade) vrlo brzo.
  • Udoban položaj za sisanje je zapravo jako važan deo. I zbog ugla bebinih usta, i zbog vaše kičme.
  • Velike su šanse da ćete u porodilištu morati da dojite ležeći na bok zbog rane od porođaja. Ako vam ne prija taj položaj (kao što nije ni meni), kad dođete kući pokušajte na nekoliko načina da dojite bebu i vidite šta vam najviše odgovara.

Crv broj 1: “Sigurno je gladna”

Dolazite kući, odlučujete da ćete je dojiti na zahtev, i vrlo brzo beba počinje da plače. Vi je stavljate na dojku, ona sisa, mislite da je gotovo, beba i dalje plače. I onda kreće igra zvana “Sigurno je gladna!”, koju pokreću ukućani. I vrlo je normalno da je beba, novorođenče, često i gladna, ali hej – to je beba i ona ponekad jednostavno plače iz mnogo razloga, ali nije UVEK gladna. Međutim, ne vredi, ta rečenica vam se najbrže uvuče u glavu i krene da rovari. Svaki put kad beba zaplače vi prvo pomislite da je sigurno gladna iako ste je podojili pre 20 minuta. A ako vi to ne pomislite, neko će vam to već reći. Naravno, iz najbolje namere. Ali vas polako kreće da tišti ta rečenica. U međuvremenu, toliko često stavljate bebu na dojku, da je zapravo više na vama nego što spava. Samim tim, bradavice kreću jako da bole jer su popucale. A da, i ne spavate baš, je l’ da? Ali kad god zaplače, dolazi crv “sigurno je gladna”.

Većina, ako ne i svi roditelji, u početku koriste i dohranu s vremena na vreme i to nije smak sveta, dok god želite da dojite. Čak će vas i u porodilištu neretko ohrabrivati da obezbedite pakovanje dohrane kod kuće, za svaki slučaj. Kod mene je to išlo po sistemu triput dojenje, jednom dohrana. Pa se broj dojenja polako povećava i dohrana se ukida za bukvalno 3-4 dana.

Ali čekajte, idemo na sledeći izazov.

 

Crv broj 2: “Nemaš dovoljno mleka/Nije ti kvalitetno mleko”

Taman vam je krenulo mleko, vidite vi to, ali beba opet plače. I opet će se naći neko dobronameran da ubaci sledećeg crva zvanog “Možda nemaš dovoljno mleka”, jer svi znamo da beba od nedelju dana posisa litre mleka iz vas. Šalim se, naravno. I tako, vi ste danonoćno tu za vašu bebu koju želite da dojite, i koja sisa lepo, ali ona plače. I polako se ova dva crva “sigurno je gladna” i “nemaš dovoljno mleka” udruže i krenu da vas blago urnišu. A onda – onda neke nesrećne majke imaju tu čast da im bliske osobe, a neretko i komšinice, proveravaju kvalitet mleka tako što ih teraju da izmlazaju mleko u čašu i onda im odokativnom metodom daju svoje stručno mišljenje – Mleko ti je isuviše vodeno, ne valja! Srećom, nisam bila u toj situaciji jer nisam sigurna kako bih se ponela prema tom “stručnjaku” koji ne zna da se mleko sastoji iz početnog, sivkastog mleka koje zamenjuje vodu i gasi žeđ kod bebe, a za njim dolazi gušće “masno” mleko koje zapravo hrani bebu jer je puno proteina, masti i šećera.

Ako ste mislili da ništa ne može da vas slomi, ova dva crva su jako uporna. Bar do prve kontrole kad konačno mere bebu i gledaju njen napredak. Ukoliko beba napreduje, vaše mleko je odlično. I tad shvatite da beba sigurno plače i zbog još nekog razloga osim što je gladna.

Kad krenu grčevi, što može da bude već posle dve-tri nedelje, spremite se na borbu. Najčešći instinkt majke je da da bebi da sisa jer će primetiti da se beba tako najbrže smiruje. Međutim – beba se smiruje jer je sisanje opušta, ali joj tako još više stvarate bolove. Mleku je potrebno vreme da se svari, a ako vam je beba konstantno na dojci, mleko koje je popila nije ni stiglo da se svari, a već je unela novu količinu. I onda ulazite u začarani krug plača i dojenja. I ne zna se kome je gore.

Kod grčeva utopljavajte bebin stomak i nosite je. Ponekad do iznemoglosti, samo nemojte da je hranite sve više i više.

VAŽNO!

Laktacija se uspostavlja i do tri nedelje nakon porođaja – samo hrabro!

 

Koliko je beba popila?

Ovo je negativna strana dojenja jer ne možemo da znamo koliko tačno beba popije mleka. Ono što zasigurno može da vas smiri jeste “puna” pelena između dva podoja. Manje pouzdan pokazatelj je merenje bebe pre i posle podoja, ali to je već opterećivanje, a to ne želimo.  Priznaćemo da je mnogo lakše kad imamo flašicu ispred sebe sa označenom količinom.

Ovaj deo je bitan kod beba koje slabije napreduju, ali čak i tad ne mora da znači da to ima isključivo veze sa mlekom. Ostanite sigurne u sebe da je mleko dobro i obavezno ispitajte druge faktore. Tek na kraju možete da se okrenete dohrani ako se ispostavi da je do mleka.

Dan, noć, šta li je?

Beba je u početku gladna i danju i noću i to znači da ni za vas nema spavanja. Da, lakše bi bilo da kažete partneru ili nekome da ustane i napravi dohranu i nahrani bebu, ali nije uvek bolje ono što je lakše. Iz mog iskustva, najbitnije je da od prvog dana pravite razliku između dana i noći, na primer: danju se priča glasno, noću se šapuće ili ćuti; danju se beba i doji i ljubi i mazi, noću se samo doji; danju je što više osvetljen prostor, noću je što veći mrak (uz izuzetak nekog udaljenog svetla uz pomoć kog možete da vidite bebu). Ako ovako radite, velike su šanse da će beba vrlo brzo izbaciti noćni podoj, za dva ili tri meseca.

 

Mokre majice i spavaćice

Pripremite se da nosite “tupfere” na grudima jer će vam se u početku (a nekima i mnogo duže) dešavati da pred podoj mleko krene samo da curi iz grudi. I ako nemate zaštitu ili se ista pomeri ili propusti, najčešće u toku spavanja, pripremite se na mokre majice/spavaćice/posteljinu.

 

Šta mama jede?

Dok dojimo, donekle smo ograničene i izborom hrane jer određene namirnice mogu loše da utiču na bebu, zato što se prenose u mleko. Preporučuje se da se izbegavaju pasulj, grašak, boranija, kupus, luk (u većoj količini), slatkiši, neretko i citrusi, hrana u konzervi, hrana prepuna aditiva… Fast-food bi takođe trebalo izbegavati što više, što će često biti izazov s obzirom da apetit raste tokom dojenja jer se dojenjem gubi oko 500 kalorija dnevno. Ali budite oprezne – ukoliko prečesto posežete za lošom hranom u toku dana i krenete da unosite previše kalorija u sebe, počećete da se gojite bez razloga, a niti ćete pospešiti dojenje niti će vam dojenje pomoći da izgubite te kalorije.

Potrudite se da se hranite što zdravije, s tim da sam ja uvek za umerenost, posebno kad su citrusi i slatkiši u pitanju. Ukoliko vam se jede pizza, hamburger, palačinke i slično, pojedite ako ćete se osećati dobro, ali ne svaki dan. Ja bih posle takvog obroka obavezno popila čaj od komorača koji pospešuje dojenje.

 

Ograničenost slobodnog vremena

Kada dojite, beba ne može bez vas. I to je lep, ali i težak deo dojenja. Čak i kad ustalite dojenje na svaka 3 sata, imaćete vrlo ograničeno slobodno vreme koje možete da provedete bez bebe i to može dodatno da stvara nervozu iz nekoliko razloga:

  • Ako krenete negde bez bebe, a uhvati vas gužva u prevozu ili čekate u nekom redu – znate da je beba gladna, a vi niste uz nju. Jedno rešenje je da izmlazate svoje mleko ako unapred znate da ćete se zadržati – majčino mleko može da stoji 2-3 sata na sobnoj temperaturi, do 72 sata u frižideru i do 3 meseca u zamrzivaču. I to može da bude opcija za hitne slučajeve.
  • Išle biste do obližnjeg kafića sa drugaricom, ali ne želite bebu da vodite u zadimljen ili bučan prostor – nema više višesatnih sedenja i pričanja jer će beba ogladneti za dva i po sata najviše, i to kad se ustali dojenje.
  • Išle biste na neku konferenciju ili neko dešavanje, ali to nije primereno mesto za bebu. Morate da odustanete.

Ima dosta razloga za nervozu osim ako se ne opustite i shvatite da ste samo 6 meseci vezani striktno za bebu, posle toga kreću čvrsti obroci i vama se polako vraća “sloboda”. Dotad, budite tu za svoju bebu.

A ako je nešto baš jako, jako bitno i neplanirano, beba može da dobije dohranu, ali spremite se na bolne, prepune grudi iz kojih ćete morati što pre da izmlazate mleko.

Kamene grudi + temperatura = Mastitis (upala mlečnih žlezda)

Sa prvim detetom sam otkrila i čari mastitisa. Uz temperaturu 40, uz kamene grudi i jake bolove. Zvali smo patronažnu sestru koja me je naučila kako da se izmasiram i predupredim sledeći put isto. I tako sam sa sadašnjom bebom na vreme reagovala čim sam osetila prve simptome – bol sa strane u jednoj dojci, koja je krenula da bude sve tvrđa. Ako to osetite, krenite polako da masirate grudi i rashlađujete ih nakon podoja, i za svaki slučaj idite kod doktora. Ukoliko bakterije uđu u mleko, moraćete da pijete antibiotik.

Masirajte grudi tako što lagano tapkate po njima vrhovima prstiju, u krug. Ne pritiskajte bradavice i budite uporne jer može da potraje i do sat vremena da ručno izmlazate mleko. Kao pomoć svakako možete koristiti i pumpicu za izmlazavanje mleka, s tim da postoji teorija kod određenih medicinskih radnika da se uz pumpicu nadražuju i šire mlečni kanali pa je veća šansa da bakterije prodru u mleko. Ovo ne konstatujem, samo prenosim šta su meni rekli u porodilištu.

Posebno pazite kad beba počne da preskače obroke – tad će vam delovati da će grudi da vam puknu i tad je veoma važno da sami (ručno ili uz pomoć pumpice) izbacite što više mleka iz grudi. A najlepši osećaj je kad beba to uradi za vas već pri sledećem podoju.

 

Razbolele ste se? Pazite kako se lečite.

Zbog neispavanosti i umora može vrlo lako da se desi da vam opadne imunitet, da dobijete neki virus, da se razviju bakterije, šta god. I iako važi da većinu lekova zapravo smete da pijete dok dojite, uz saglasnost doktora naravno, ipak ćete biti probirljivi kad shvatite da mali deo ipak odlazi u mleko.

 

Tate, budite podrška!

Tate, najverovatnije ćete baš vi u početku najviše vremena provoditi sa mamom i bebom i zato dajte sve od sebe da vi prvi ne ubacujete nekog od gorepomenutih crva. Budite podrška, pričajte joj da je mleko sigurno dobro, da beba može da plače iz više razloga, nosite što više uplakanu bebu kako bi se mama bar malo odmorila. A dok mama doji, nudite joj da pije što više, napravite joj da jede, pitajte je šta joj je potrebno. Nemojte se sklanjati jer vi nemate veze sa dojenjem – imate i te kako, vaša podrška je najvažnija. Posebno kad vaša ili njena mama, ili bilo ko drugi krene da ubacuje nekkog crva – prekinite ih i naglasite da je mleko sigurno odlično.

A prednosti dojenja?

Kao što vidite, dojenje nije najlakša stvar na svetu iako je najprirodnija. Međutim, i pored ovoliko mana, prednosti su ogromne:

  1. Hrana je uvek tu, čim beba zaplače. I to na idealnoj temperaturi, sterilizovano. Nema flašica, pranja, sterilizacije, grejanja vode i sl.
  2. Dojenje utiče na skupljanje materice nakon porođaja tako što se tokom dojenja luči oksitocin, hormon koji je između ostalog zaslužan upravo za skupljanje materice. Dodatno, oksitocin se još zove i “hormon vezivanja” tj. “hormon milovanja”.
  3. Mlečne formule su sve bolje, ali nikada neće moći u potpunosti da zamene majčino mleko iz nekoliko razloga: a) beba dok sisa aktivira x mišića na svom licu što sa flašicom nije moguće, b) sadržaj majčinog mleka se prilagođava detetovim potrebama dok je dohrana ista za sve, c) smanjuje rizik od dijareje i alergijskih reakcija, d) u mleku se nalaze majčina antitela koja podižu otpornost na infekcije…
  4. Dojenje smanjuje rizik od pojave raka dojke i jajnika

Dodatak za mame koje su želele da doje, ali nisu uspele

Prvo, da ponovimo – niste lošije majke ukoliko ne dojite. Možda će vam ovaj tekst pomoći da sa sledećim detetom probate ponovo sa više entuzijazma i snage da se oduprete svim “crvima” i pristupite dojenju pozitivno.

Što se tiče emocionalne povezanosti između majke i bebe, uvek se to navodi kao prednost dojenja, međutim tu ne bih mogla da se složim sa navodima da je ta povezanost jača ukoliko beba sisa. Zaista verujem da postoji toliko načina da se majka i beba emocionalno povežu i ne sviđa mi se što se ovo stalno koristi kada se priča o koristima dojenja jer nije fer prema ženama koje zaista ne mogu da doje iz bilo kog razloga. Nije lepo terati bilo koga da se oseća loše.

 

Ali zato – ako dojite i to uspešno, budite vrlo ponosne na sebe jer ste se izborile sa baš mnogo izazova. Srećno!

Leave a Reply