“I dalje si dobra mama” 30 ilustracija za ohrabrivanje mama

Nakon što je Jamina Bone rodila svoje drugo dete, pogodila ju je snažna postporođajna depresija, poznata i kao PPD.

“Počelo je tako što sam se edukovala i neprestano tražila način kako da odjednom utičem na sve aspekte života, a završilo se sa nemogućnošću kretanja”, rekla je Jamina. “Planirala sam aktivnosti, ograničavala vreme na ekranu i svaku priliku koristila za učenje. Bila sam specijalni pedagog pre nego što sam imala decu, tako da je ovo bilo sve što sam želela i osećala sam se spremnom da to sve uradim. Kada me je PPD pogodila, bilo je poput hodanja kroz živo blato, a usput se i dalje očekivalo od mene da radim sve.”

Jamina se osećala slomljeno, nedostojno da bude mama svojim savršenim malim bićima i sebično jer je želela da pobegne. “Konstantno sam imala negativne misli u glavi i često sam zamišljala zastrašujuće stvari od povređivanja sebe do smrti moje bebe. Izolacija prvih nekoliko meseci i nedostatak sna bili su definitivno faktori koji su vodili ka depresiji, ali i šok s kojim se nisam pomirila, nakon iznenadne smrti moje svekrve dok sam bila trudna. Nisam shvatala da su to faktori rizika.” Jamina nije shvatala da je depresivna. Samo je mislila da ne uspeva ni u čemu.

Društvene mreže nas “uništavaju”

Vremenom je, međutim, Jamina uspela da se izvuče iz kolotečine. Sada, majka dvoje dece, ohrabruje “NESAVRŠENE mame” da se odreknu društvenih normi i prihvate svoje pravo loše Ja. Jedan od načina na koji to čini je ilustracija svakodnevnih situacija. Kroz svoje slike, Jamina podseća ljude da žena može da sumnja u sebe i da i dalje bude dobra mama. Može da se oseća razočarano i da i dalje bude dobra mama.

“Mame su bombardovane “pravilnim” ponašanjem roditelja od Google-a preko Instagrama do Pinteresta i pokazivanjem savršenstva na društvenim mrežama”, napisala je Jamina. “Delimo svako dostignuće naše bebe sa prijateljima i bitnim osobama, ali zaboravljamo da razgovaramo o poteškoćama roditeljstva. Očekuje se da majka da 100% svog tela, većinu svog vremena i većinu svoje energije za planiranje tipa “šta ako” i za sve ostale potrebe. Zajednica se gubi, podrška se vidi kao slabost, a ako ste depresivni, doživljavate se kao nezahvalni i sebični.”

Jamina misli da smo društvo koje uzdiže “nesebično” ponašanje majki na pijedestal, osuđujući one koji vape za pomoć. Ne shvatamo da brkamo nesebično sa mržnjom prema sebi ili samopreziranjem. “Moja majka je bila nesebična, ali takođe bih rekla da je mrzela svoje telo, osećala se nevoljeno i krivom što nije uvidela sva ta zlostavljanja prema sopstvenoj deci“, objasnila je Jamina. “Koristila je toliko prilika da se kazni zbog toga što se nije zabavljala, što nije brinula o svom telu, čak se i sramotila pred nama.”

Dakle, kao i većina odraslih sa svojom decom, Jamina se i sama trudi da ispravi nepravde. “Mnogi od nas su svoje temelje izgradili na traumi, ne shvatajući potrebu za unutrašnjim isceljenjem. Depresija je bio moj neželjeni “poklon” koji je primorao mene i moju porodicu da sagledamo svaki aspekt naših života koji nam nije išao u prilog. Postavili smo granice, otišli na terapiju, razgovarali sa našim lekarima i zatvorili vrata svim spoljnim očekivanjima naše porodice”.

Ova mama svoje roditeljstvo opisuje kao “dovoljno dobro” i kaže da konstantno radi na njemu. “Lečim sebe i pokušavam da prekinem cikluse zlostavljanja i zanemarivanja svog supruga i mene same koje smo imali u našim detinjstvima. Pravim sopstveni skup vrednosti od svega onoga u čemu sam dobra. Moja deca se osećaju sigurno, znaju da ih gledamo, slušamo i podržavamo, i dok god napredujem na sopstvenom roditeljskom putu, dovoljno sam dobra“, objasnila je Jamina i dodala da ona i njen suprug komuniciraju više nego ikad ranije, što takođe pomaže u podeli tereta i radosti roditeljstva.

Jamina dodaje da je jedan od najvažnijih koraka ka prevazilaženju neodoljivog osećaja krivice slavljenje vaših pobeda. “Razvila sam jednostavan kviz kako bih mamama pomogla da pronađu ono u čemu su dobre. Ovaj kviz vas vodi ka saznanju koje su vam najvažnije vrednosti, tako da možete naučiti da isključite osećaj krivice kada vidite kako Slavica objavljuje bezglutenske keksiće bez dodatog šećera uz njenu domaću hranu izrezanu u slatkim oblicima na koje se njena deca nikada ne žale, nakon što im je organizovala edukativne aktivnosti kod kuće, podučavajući svoje jednogodišnje dete pisanju jer nikad nije prerano za učenje pisanja. Shvatanje da Slavica ima različite vrednosti i osobine od vas je ključno.”