Da li socioekonomski status utiče na razvoj mozga kod bebe?

S obzirom na to koliko su razgovori važni od najmlađeg uzrasta, koliko bismo trebali biti zabrinuti zbog „nedostatka fonda reči“ – i odakle taj nedostatak zaista dolazi?

Ideja da postoji značajan socioekonomski jaz kada govorimo o kvalitetu razgovora naše dece i njihovom fondu reči (više u tekstu Zašto je način na koji razgovaramo sa decom zaista važan?) ponovljena je u više različitih studija. Na primer, 2008. godine, Meredith Rove sa Univerziteta Harvard otkrila je da se vrste razgovora značajno razlikuju među porodicama sa niskim i visokim prihodima – delom i zbog različitih nivoa obrazovanja koje su roditelji postigli u tim grupama.

Drugim rečima, “”roditeljsko znanje” pozitivno doprinosi razvoju rečnika”, kaže Rove. U ovoj studiji roditelji sa višim primanjima koristili su duže rečenice i bogatiji rečnik od roditelja sa nižim primanjima. „Ključno otkriće ovde je bilo da se uticaj siromaštva, na način na koji roditelji komuniciraju sa svojom decom, objašnjavao time koliko su roditelji znali o razvoju deteta“, kaže ona.

Siromaštvo i stres

Ako postoji bilo kakva povezanost između socioekonomskog statusa i verbalnih sposobnosti, to je možda zato što je siromaštvo povezano kako sa nižim nivoom obrazovanja, tako i sa većim stresom. Oba faktora znače da kvalitet razgovora može da pati.

U jednoj studiji iz 2015. godine, Hirsh-Pasek i kolege su posmatrali govor 60-oro dece, iz porodica sa niskim prihodima, u dobi od dve godine; vratili su se godinu dana kasnije da vide kako su se razvila ova deca. Kao što se i očekivalo, deca koja su učestvovala u više razgovora udvoje, odnosno imali veću interakciju sa roditeljima, godinu dana kasnije imala su napredniji jezik. Oni koji su imali manje razgovora postigli su lošiji rezultat u jezičkoj sposobnosti.

Kako su sva ova deca bila iz porodica sa nižim prihodima, rezultati pokazuju da samo siromaštvo nije ono što dete predisponira na slabije jezičke veštine.

“Ne radi se samo o tome da li ste rođeni u okruženju sa nedostatkom finansija, već način na koji komunicirate sa detetom u kakvom god okruženju da se nalazite“, kaže Hirsh-Pasek.

Neka se dete druži

Iako nedostatak fonda reči može imati trajne posledice, dobra vest je da svi roditelji razgovaraju sa svojom decom barem deo vremena. Ako roditelji shvate da su kvalitetne interakcije važnije od kvantiteta, onda bi sva deca mogla imati koristi.

“Što više socijalnih iskustava imaju, bilo sa roditeljima ili bilo kojim drugim negovateljima oko sebe, to će više naučiti”, dodaje ona.

Zamislite šta bismo mogli da postignemo ako svet učinimo samo malo zabavnijim?

Postoje i drugi načini da se ubrza ovaj proces. Trening roditelja je efikasan, ali je dugotrajan i skup. Srećom, postoje i drugi jednostavni, provereni načini koji pomažu u podsticanju kvalitetnijih razgovora.

Hirsh-Pasek i kolege pokazali su da u siromašnim zajednicama u nekim od najsiromašnijih četvrti Filadelfije stavljanje podsticaja u supermarkete povećava smislen razgovor za čak 33%. To su bili jednostavni živopisnih plakati koji postavljaju pitanja poput “Odakle dolazi mleko?“ i “Koje je vaše omiljeno povrće?“.

Dodirni, molim te!

Na nekoliko lokacija u Filadelfiji – uključujući autobusku stanicu, igralište u biblioteci kao i društvene igre u ljudskoj veličini u dečjem muzeju “Dodirni, molim te“ u Filadelfiji, gde Hirsh-Pasek i njen tim pokušavaju sa drugačijim pristupom. Ovde koriste igre kako bi podstakli nekoliko važnih aspekata učenja, od socijalnog do kognitivnog, od kontrole impulsa (igra Školice) do izvršne funkcije (igre za rešavanje problema). Presudno je da su bili pažljivo smešteni u područja u kojima se ljudi već okupljaju u grupe. Iako su igre namenjene deci, bile su izuzetno zabavne i za odrasle.

Projekat, nazvan “Razigrani pejzaži koji uče“, podrazumevao je saradnju sa gradskim većima i arhitektama da „svakodnevna mesta transformišu u mogućnosti za učenje“. Štaviše, pažljivo praćenje istraživača u blizini pokazalo je da su neki od ovih projekata pomogli da se razgovori povećaju za 30-55%.

“Kao dodatan poklon, kada ova okruženja učinite zanimljivima, veća je verovatnoća da će njihovi roditelji spustiti mobilne telefone, pogledati oči svog deteta i voditi smislen razgovor“, kaže Hirsh-Pasek. “Zamislite šta bismo mogli da postignemo ako svet učinimo samo malo zabavnijim“. Uz dovoljno volje, istraživači kažu da bi trebalo biti lako stvoriti slične prostore u mnogim drugim gradovima.

U Velikoj Britaniji, vlada je pokrenula sličan online projekat, gde jednostavni zadaci podstiču roditelje da više razgovaraju sa svojom decom. Gladni mali mozgovi je trogodišnja kampanja sa ciljem „da podstakne roditelje da se uključe u aktivnosti koje podržavaju rano učenje njihovog deteta i pomažu mu u pripremi za školu i šire”. Mnoge od ovih aplikacija i igara možemo i mi u Srbiji da koristimo.

Pričajte sa decom da im poraste mozak

Nekima stres svakodnevnog života može ostaviti manje vremena za razgovor i igru. Ali sada je jasno da suptilne promene u načinu na koji razgovaramo sa decom – i kako slušamo – mogu bukvalno da im utiču na poboljšanje rasta mozga.

Naoružani ovim znanjem, sada možete da razmišljate o obrascima mozga kod beba dok gugućete i razgovarate s njima. Možete da im govorite šta vam se desilo u toku dana, ali i da postavljate pitanja kako biste videli kako reaguju. Najčešće će vas dočekati bezubi cerek. Drugi put uopšte neće reagovati. Ali čak i tako, sada znate da njihov mozak možda i raste zbog svega toga, i to je nešto u čemu svi mi, bilo roditelji ili negovatelji, možemo igrati presudnu ulogu.

—-

Original: Why the way we talk to children really matters

Prevod: Wolfiana.com