Kako deca znaju da donesu pravu odluku?
Ne znaju. Ali moraju nekako da nauče. A najsigurnije okruženje im je upravo porodica.
Međutim, roditelji neretko, iz najbolje namere i želeći najbolje za svoje dete, ne pitaju samo dete za mišljenje. I eto problema.
Srećom, sve se ovo može ispraviti i kasnije. Samo je bolje kad krenemo što ranije – od malih odluka ka sve većim. Jer deca to mogu!
- Traženje saveta od svog deteta za manje stvari i odluke dobro je za izgradnju duboke veze.
- To gradi detetovo samopouzdanje u donošenju odluka i čini verovatnijim da i sami zatraže savet od roditelja.
- Primeri za koje obavezno treba da dozvolite detetu da učestvuje u odabiru:
- sladoled
- nameštaj za njegovu sobu
- igračke (od dve ponuđene)
- uklopljivi komadi garderobe
- knjige za čitanje
- ranac (i za vrtić i za školu)
- …
- Primeri za koje dete može da bude uključeno, ali više radi komunikacije nego realnog izbora:
- gelovi za tuširanje i sapuni
- četkice i paste za zube
- prostirke za kupatilo
- plastični tanjiri i čaše
- posteljina
- ukrasi za stan
- …
Ako detetu bude onemogućeno da utiče na porodicu, često će uzvratiti tako što će:
- blokirati porodicu da utiče na njegove odluke
- i posebno odabrati ponašanje koje bi porodica smatrala neprimerenim.
Ista stvar se dešava u romantičnim vezama. Ako jedan partner retko dozvoli drugom da utiče, drugi će pokušati da podrije te odluke i veza će biti oslabljena.
Dajte deci šansu da sa vama vežbaju donošenje odluka i savetovanje. Jer samo uz vas mogu istinski da uče.